Čelični udarac COPO-a

Медији
jun 12, 2023
936

Ruma i Kik boks klub „Ru 09″ bili su 27. i 28. maja bili domaćini Prvenstva Srbije u kik boksu, u disciplini “low kick” na kojem se učestvovalo 58 klubova sa preko 200 takmičara. Bilo je ovo poslednje izborno takmičenje za reprezentaciju naše zemlje.

Polaznik Centra za osnovnu policijsku obuku Stevan Kovačević 40/3 takmičio se u klasi seniora u kategoriji do 71 kg. Uspešno je savladao 4 protivnika i po 5. put postao šampion Srbije u kik boksu. Pored zlatnog odličja, Stevan je osvojio i pehar za najboljeg takmičara u klasi seniora.

Dok Stevan nije došao kod mene sa svojom pričom, iskreno nisam ništa ni znala o kik boksu. Nakon saradnje sa ovim divnim momkom, koji pleni svojom pozitivnom energijom i osmehom, želela sam da i sama saznam nešto više o njemu, ali i o ovoj sportskoj disciplini.

Kik boks je savremena borilička veština nastala fuzijom tajlandskog boksa, engleskog boksa, tekvondoa, kung fua i drugih manje ili više poznatih boriličkih veština.

U kik boksu se koristi određena oprema za maksimalnu zaštitu. Kik boks se odnosi na korišćenje energije, spretnosti i refleksa kako bi nadmudrili svoje protivnike i bili dominatniji. Za razliku od ostalih borilačkih veština, kik boks je “opasniji” što ujedno predstavlja i veliko uživanje kod gledalaca.

Ono što mi se naročito dopalo kod ovog momka je uvek nasmejano lice, neobično jaka energija koja vas tera da mu se nasmešite I da mu posvetite sve svoje vreme, čak I kada ga nemate, ali I taj uporan i odlučan stav da ono što zacrta i ostvari. Takvih nema mnogo, a meni je bilo zadovoljstvo da sa njim napravim ovaj intervju za koji se nadam da će mnogi čitati i da će se glas o njemu daleko proneti.

Ko je Stevan Kovačević?

Polaznik sam Centra za osnovnu policijsku obuku. Živim u Staroj Pazovi i završio sam Osnovnu školu ,,Simeon Aranicki“ i Tehničku školu u Staroj Pazovi. Nakon završene srednje škole odlučio sam da odslužim vojni rok, da bi se po njegovom završetku upisao u Centar za osnovnu policijsku obuku. Sada sam ovde i iz dana u dan se trudim da budem sve bolji kao sportista, kao polaznik, a ako Bog da ubrzo i kao policijski službenik, ali pre svega i kao čovek.

Kada si počeo da se baviš kik boksom?

Kik boksom sam počeo da se bavim u 1. godini srednje škole. Sve je počelo iz radoznalosti, ali ubrzo sam shvatio da je to jedini sport koji me opušta, rasterećuje od svih problema koje imam i koji me na pravi način ispunjava. Počeo sam da treniram u Kik boks klubu „Jedinstvo‟ u Staroj Pazovi u kojem sam i dan danas. Kada sam počeo da se takmičim bio sam u obavezi da se uozbiljim sa treninzima i da treniram mnogo više nego pre početka takmičarske karijere.

Mnogo odricanja zbog sporta, zar ne?

Tačno! Zbog ne baš najbolje materijale situacije u kojoj su se moji roditelji tada nalazili, bio sam spreman da radim u jednom od diskonta pića u blizini, da bih zaradjivao novac za opremu, za putovanja na takmičenja i za članarinu.

Moj radni dan bi se odvijao tako što ustanem u pola 7 ujutru, odradim prvi kondicioni trening, doručkujem i odem na posao. Nakon posla bih trčao u školu, a nakon škole u salu na trening kik boksa.

Bio sam siguran da radim pravu stvar i da će se moj napredak kad tad videti. Kada bih mogao da vratim vreme, siguran sam da bih sve isto uradio.

Postigao si odlične rezultate u dosadašnjoj karijeri. Reci nam nešto više o njima?

Ubrzo su počeli da se nižu odlični rezultati. Pet puta sam bio šampion Srbije, šampion Beograda, osvajao sam Balkanske i Evropske kupove, ali kao najveći uspeh bih izdvojio osvajanje šampionskog pojasa u prvom profesionalnom meču u LFL organizaciji u Češkoj.

Bio je to najveći izazov u mojoj dosadašnjoj karijeri. Borio sam se protiv mnogo iskusnijeg borca, pred njegovom publikom. Prvi put sam izašao na borilište uz pesmu i to je bila čuvena srpska patriotska pesma „Hriste Bože‟. Taj trenutak će mi zauvek ostati u pamćenju. Trener i ja izlazimo zajedno na borilište, a „Hriste Bože‟ odjekuje celom dvoranom. Osećaj je neopisiv.

Protivnika sam nokautirao u četvrtoj rundi i postao profesionalni šampion LFL organizacije, kroz osmeh govori Stevan.

U kojim si se sve disciplinama takmičio?

Takmičio sam se u svim ringovnim disciplinama u kik boksu kao što su low kick , K1, ful kontakt. Posebno bih izdvojio disciplinu K1 koja predstavlja najrealniji oblik borbe u „stand up“ borbi. To je disciplina u kojoj su dozvoljeni udarci rukama, nogama, kolenima kao i kružni udarci rukama i nogama

Da li si u porodici imao podršku za sport kojim se baviš?

Moja porodica je moj oslonac i moj temelj. Smatram da bez nje ništa od ovog ne bi bilo moguće. Moji roditelji su prošli dosta toga u životu, dosta toga su se odrekli i žrtvovali da bi mog brata i mene izveli na pravi put. Uvek im je jedini cilj bio da budemo dobri i pošteni ljudi, a za uspeh su uvek govorili da će doći kad se najmanje budemo nadali. Tako je bilo. Danas smo obojica uspešni sportisti, obojica ponosno nosimo uniformu i činimo svoje roditelje ponosnim.

Koliko je važna uloga trenera u tvom životu?

Uloga trenera je dosta bitna u svim sportovima. Bez trenerske ljubavi i posvećenosti su mnoge uspešne sportske karijere završene. Na moju sreću, mislim da nisam mogao naići na boljeg čoveka, brata, prijatelja i trenera od Željka Borkovića. Željko je moj trener od prvog kontakta sa borilačkom salom.

Kroz svaku pobedu, kroz svaki poraz i kroz svaku krizu uvek je bio uz mene i sve smo zajedno proživljavali. Sigurnost u meču je prevelika kad znaš da u uglu imaš čoveka kao što je moj trener. Zahvalnost za moj uspeh bih mogao da usmerim samo na dve strane. Zahvalnost mojim roditeljima i zahvalnost mom treneru

Da li ovde u Centru postoje ljudi kojima bi se posebno zahvalio?

Veliku zahvalnost dugujem i načelniku 40. klase gospodinu Goranu Borčiću, komandiru voda Pantelić Radoju, kao i potpukovniku Dejanu Saviću koji su mi omogućili da se pripremim za ovo takmičenje u Rumi i pružili punu podršku. A Vama obećavam da ću se posle hvaliti kako ste mi predavali Veštine komunikacija, uvek s osmehom govori Stevan.

Stevan je vrlo elokventan, pismen mlad čovek, vlada vrlo lepom komunikacijom, tako da ne sumnjam da ću se ponositi njime u budućnosti.

Gde sebe vidiš u budućnosti?

U budućnosti sebe vidim u nekoj od specijalnih ili posebnih jedinica MUP-a. Želim da gradim svoju karijeru na najbolji mogući način i da svoj život posvetim uniformi, policijskom poslu i sportu. Nadam se da će mi se želje ostvariti i da ću se naći tamo gde sam maštao, a do tada ću da nastavim da naporno radim, učim i treniram da bi dostigao svoje ciljeve. Biću istrajan sve dok ne uspem. Uvek ću načiniti još jedan korak. Ako to nije moguće, napraviću drugi, pa još jedan. Vaistinu, korak po korak nije previše teško. Znam da će mali pokušaji, ponovljeni, završiti bilo koji poduhvat, s osmehom nam se obavezuje Stevan na sve svoje buduće podvige.

Srbija je zemlja boraca i slavnih sportskih šampiona, a Centar za osnovnu policijsku obuku je ponosan što u svojim redovima ima jednog od njih. Za njega će se tek čuti, u to sam uverena, a Stevanova poruka za sve mlađe naraštaje, jer i sam ima želju da se bavi trenerskim poslom je da što više mladih počne da se bavi kik boksom jer je to plemenita veština koja jača i duh i telo.

Ostaviti svoj trag na ovom svetu je teško. Da je lako, svi bi to radili. Ali nije. Potrebno je strpljenje, posvećenost, kao i gomila usputnih neuspeha. Pravi test nije da li ćeš izbeći taj neuspeh, jer nećeš. Već je u tome da li ćeš dozvoliti da te to povredi ili posrami i zaustavi, ili ćeš naučiti iz toga, bez obzira da li si izabrao da istraješ.